SAVETI ZA BEZBEDNU VOZNJU

Nepravilno kocenje,uletanje u krivinu,neoprezna voznja po klizavom putu, nepromisljeno zaobilazenje,provlacenje izmedju vozila, nepostovanje prava prvenstva prolaza,nekoriscenje kacige, najcesce su greske koji vozace motocikala mogu stajati zivota.
KOCENJE:
Prvo i osnovno pravilo je da svaki vozac motocikla nauci pravilno da koci.Opasnost postoji i da se i uz drzanje dovoljnog rastojanja nepravilnim kocenjem moze doci do naleta na drugo vozilo. Za upravljanjem motocikla potrebna je vestina i puno osecaja,pogotovu pri kocenju. Nije najbitnija brzina reakcije,mnogo je vaznije znati kociti, odnosno pravilno odrediti intenzitet kocenja.Pri kocenju dolazi do naglog pomeranja tezista motocikla u smeru kretanja.Umereno kocenje dovodi 75% mase prema napred a snaznije i do 90% . Zato je logicno da prednja kocnica ima mnogo bolje delovanje od zadnjeg. Najcesca greska koju prave pocetnici je nedovoljna upotrebaprednje kocnice, te prekomerno koriscenje zadnje.Najbitnije je nauciti na samom pocetku koristiti obe kocnice istovremeno. UZROCI NESRECA:Iznenadne situacije u saobracaju ne ostavljaju vremena za razmisljanje, pa cesto dolazi  do panicnog,instiktivnog reagovanja. Panicno kocenje radi izbegavanja nesrece, cesto se zavrsava padom. Blokiranje zadnjeg tocka ili proklizavanje prednjeg nije retkost pri panicnom kocenju. To i nije tako opasno ako vozac zna pravilno reagovati. U suprotnom to dovodi do pada.Vozaci motocikala bi tebali da vezbaju reagovanje u opasnim situacijama u kontrolisanim uslovima,da nebi ostali iznenadjeni na putevima.Hoce li tocak blokirati ili ne, sto odredjuje i duzinu zaustavnogputa zavisi od vozaca.Osim uvezbavanja intenziteta kocenja, treba nauciti predvideti reakcije i manevre drugih vozaca. U protivnom postoji opasnot da i uz drzanje dovoljnog rastojanja naleti na vozilo ispred sebe, narocito po kisi.
KRIVINE: Krivine su pravo zadovoljstvo za iskusne vozace, a muka za pocetnike.Prigradski saobracaj, planinski putevi, razne krivine pravi su izvor adrenalina. Bila bi steta ne prepustiti se tom uzivanju. Iskusni vozaci znaju da brzina prolazenja kroz krivine povecava  uzivanje u voznji, mada su svesni da osim poznavanja vlastitih granica, moraju racunati na niz opasnosti koje ih mogu docekati iza nepreglednih krivina. Zbog toga moraju biti oprezni.Krivina ima tri faze, prvi sam ulazak u krivinu, sredina i izlazak iz nje.Vazno je vec pre ulaska u krivinu odrediti pravilnu putanju i svaki pojedini deo odraditi efikasno i glatko.Nedovoljno poiznavanje puta, nedostatak iskustva u odredjivanju putanje,prolazka u krivinu, brzina ulaska u krivinu, trenutak zapocinjanja i intenzitet kocenja. Iznenadne prepreke u krivini kao sto je sitni kamencic, zemlja, barice vode ili masni delovi asfalta ,svi ovi faktori mogu biti uzroci nesreca.Sto je brza voznj kroz krivinu to je veca centrifugalna sila koju vozac savladava prebacivanjem tezista motocikla naginjanjem u krivini.U takvim situacijama nema mnogo mesta za korigovanje smera i iznenadnog kocenja. Ako vozac odredi pogresan smer ulaska u krivinu, u opasnosti je da pri izlasku iz njega zavrsi tamo gde ne bi zeleo. Isto tako, u slucajevima iznenadnih prepreka na putu, prilikom naglog kocenja motor izlazi iz pravilnog smera, u koju se vrlo tesko vraca.To zovemo ispravljanjem krivine.
PRETICANJE-OBILAZENJE:
Bez obzira ko ima prednost vozaci motocikla izvuku deblji kraj.
Obilazenje vozila je vrlo rizicno, narocito za vozace motocikala. Vecina automobila nema osecaj za motocikli i ne razmislja o njihovim voznim osobinama. Zato se cesto zale na motocikliste, zbog voznje po beloj liniji, slaloma i slicnih radnji, cime ustvari pokusavaju opravdati svoje neznanje nemar i nepaznju.Motociklisti  bi tebali da zapocnu  obilazenje druguh vozila tek nakon sto se u potpunosti uvere da su ih vozaci obilazenih vozila uocili i ako su sigurni da ti vozaci nemaju razloga skrenuti u levo, ali i tada vozaci motocikla moraju biti na oprezu i trebaju se nadati najboljem i biti spremni na najgore.
UZROCI NESRECA:Olako upustanje u obilazenje cak i po nekoliko vozila odjednom, narocito u gradskim guzvama, to je jednako ruskom ruletu. Retke su , ali ne manje opasne situacije, kada motociklisti krenu u obilazenje, a da nisu proverili prostor iza sebe, odnosno retrovizore i mrtvi ugao.Iznenadna potreba za kocenjem agresivni pokreti upravljacem, izazvani panikom u neprevidivim situacijama, kao i losa procena u vecini slucajeva zavrsavaju gubitkom kontrole nad motociklom, sto se zavrsava padom.
Kod preticanja je najbitnija dora procena prostora, vremena, odlucnost i dinamicnost. Panici, naglim pokretima upravljacem i nekontrolisanom kocenju, nema mesta.
Najgore posledice ovakvih manevara su sudari sa vozilima iz suprotnog smera ili sa preticanim vozilima.
KRSENJE PRAVA PRVENSTVA PROLAZA:
Iako su prometne nesrece relativno retke, svi vozaci bi trebali da predvide moguce opasnosti i pravilno reaguju u iznenadnim situacijama, koje mogu dovesti do nesrece.Kao sto iskusniji motociklisti vec znaju vazno je nauciti, budno pratiti kretanje te predvideti namere drugih saucesnika u saobracaju.Treba naproro razviti sesto culo i vrlo pazljivo prolaziti kroz mesta gde bi moglo doci do oduzumanja prava prvenstva prolaza. Bez obzira ko ima prednost, toko sudara sa drugim vozilima motociklisti najcesce izvlace deblji kraj. Preveliki osecaj sigurnosti koju pruza vlastita prednost prolazka, neprilagodjavanje brzine, vremenskim i svetlosnim uslovima, stanju puteva,gustoci saobracaja. Nedostatak iskustva u predvidjanju mogucih kriticnih situacija, obicno su uzroci nesreca.Svaka iznenadna situacija u kojoj je motociklistima oduzeta prednost, zahteva brzu i pravilnu reakciju.Instiktivno kocenje, te brzopleti i agresivni manevri najcesce dovode do zanosenja motocikla,promene zeljenog smera i gubitka kontrole daljeg kretanja. Veliki broj motociklista gine upravo zbog oduzete prednosti. Voaci automobila cesto jednostavno previde nailazak motora,zbog njegovih suzdrzanih gabarita ili krivo procene brzinu kretanja motocikla. U slucajevima naleta motociklom na vozilo, voznja je zavrsena, uz malo srece, ne i zauvek.
PROVLACENJE IZMEDJU VOZILA:
Prednosti dvotockasa su velike. Neogranicene mogucnosti parkiranja, njihova suzdrzana dimenzija i izvrsna vozna svojstva.
Svakog dana imamo sve vise novopecenih, neiskusnih vozaca,koji nisu ni svesni svih rizika u saobracaju, kako kolima tako i motorima
UZROCI NESRECE:Stajanje u koloni otvara vozacima automobila mogucnost za razlicite aktivnosti. Mnogi bez provere otvore vrata, kako bi protegnuli noge, ispraznili pepeljare ili samo malo provetrili svoj automobil a upravo u tom trenutku pored njih sprema se proci motociklista.
Iako motocikli imaju manju masu i kraci zaustavni put, naglo otvaranje vrata moze dovesti do iznenadnog naleta.
Ako mu preostane malo vremena vozac motocila moze kocenjem ili zaobilazenjem izbeci ono najgore, ali u takvi manevri  najcesce se zavrsavaju zanosenjem i padovima.
Svaki vozac motocikla je svestan cinjenice da i najmanji kontakt sa drugim vozilom moze za njega da se zavrsi pogubno.Zbog toga, ako se i odluci za prolazak izmedju zaustavljenih vozila trebao bi maksimalno da smanji brzinu, nebi li u opasnim situacijama izbegao ono najgore.

 

VOZNJA PO KISI:
Vremensku prognozu u jeku sezone, najcesce prate vozaci motora. To naravno prate iz razloga da bi izbegli lose vremenske uslove, u kojima su vozne osobine njihovih dvotockasa svedene na minimum. Ko se jednom provozao  motorom po kisi zna o cemu je rec.Po mokrom putu narocito je opasno upravljati sportskim motociklom, opremljenim brzim gumama sa minimalnim profilom.Iznenadni letnji pljusak za njh je kao dolivanje  ulja na vatru.Povecanjem brzine voznje, raste i gubitak kontakta tockova sa cvrstom podlogom sto znaci i gotovo siguran pad. Zbog toga se namokrom putu ne preporucuju brzine vece od 90km/h. Razmak od vozila ispred mora biti znatno veca nego po suvom vremenu, kako  zbog vodene prasine, koja voacu motocikla bitno smanjuje vidljivost, tako i zbog kocenja, koje po klizavoj podlozi mora biti puno suzdrzanije i duze.Znaci smanjena brzina i pojacana porez, glavni su preduslov sretnog zavrsetka moto avanture po kisi.
VOZNJA BEZ KACIGE:Sigurno da nepostoji bajker koji bar jednom nije isprobao voznju sa vetrom u kosi. Visoke letnje temperature pravi su mamac za ostvarenje tog jedinstvenog osecaja slobode. Ali takva sloboda lako moze poistati skupa i neretko placena glavom.Kaciga stiti od vetra, hladnoce, odbacenih kamencica, raznih sitnih insekata,prasine, ali prvobitna namena joj je da stiti od raznih povreda glavu u slucajevima udar, prilikom pada i sudara.
Kaze se djavo nikad ne spava i zbog toga koriscenje kacige, bilo gde da krenemo je uslov sigurne voznje makar i do najblize prodavnice.
Upotreba kvalitetne i dobre kacige je zadovoljstvo. Svakako bolje nositi glavu u kacigi nego u torbi.

 

                                                                                                            Dragomir & Adriana